Opšte informacije

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Jovan Cvijić je o istočnoj Srbiji pisao sa posebnom pasijom, često koristeći opisne i lirske elemente, nesvojstvene naučnim radovima. Moglo bi se reći da svi koji se približe Lazarevom kanjonu bivaju zaintrigirani tajnovitošću nepoznatog, mistikom, naslućivanjem. 

Nestvaran prostor, zaturen u vremenu koji predstavlja pravu senzaciju za sva čula urbanog čoveka. Reč je o zatvorenom ekosistemu u kojem su se održali uslovi za opstanak endemskih i reliktnih vrsta tokom geološkog perioda od 25.000 godina.

Kanjon Lazareve reke spada u red najtipičnijih i najneprohodnijih kanjona u Srbiji. Kanjon je dug oko 4.5 km, a dubok do 350 m s leve strane i preko 500 m s desne strane, ispod Malinika. Najmanja širina rečnog korita (i kanjona) iznosi 3-4 m. Na čitavoj dužini kanjona ne postoji ni jedna pešačka staza niti uopšte ima mogućnosti da se siđe ili izađe iz kanjona. Strane kanjona su vrlo strme, najčešće vertikalne, bez ikakvih fosilnih dolinskih oblika, ali su zato česti urnisi i obruvanje.

Uzdužni profil Lazareve reke duž kanjona je stupnjevit. Potezi korita s velikim uzdužnim padom i serijom kaskada vezani su za fosilne urnise. Takvi potezi su gotovo neprohodni, pa se moraju obilaziti, izvan rečnog korita. Na nekim mestima čitava reka prolazi između ogromnih uklještenih blokova, kao kroz prirodne mostove. To su svakako najatraktivniji delovi kanjona, ali je do njih dosta teško doći, pa će u ove lepote iskusiti samo najuporniji avanturisti.

Kanjon je prilično nepristupačan, u njemu ne postoje pešačke staze i teren je izuzetno težak zbog velikog broja krupnog stenja i oborenih stabala. Iz tog razloga neophodna je planinarska obuća, ali i ostala planinarska oprema. Kanjon između ostalog obiluje zmijama otrovnicama (najčešči je poskok) pa je neophodan oprez, a nije na odmet imati i serum sa sobom, pošto je vreme potrebno da se dođe do pomoći sigurno nekoliko sati.  


Korišćeni izvori i literatura: Dr Radenko Lazarević, Zlotske pećine, Bor; Klub putnika Srbije; National Geographic Srbija
 

Prikaz na mapi

Iz Beograda
    Autoput E75, Beograd – Niš, isključivanje kod Paraćina, magistralni put M-5, potom na raskrsnici Selište skrenite levo na regionalni put R-105 prema Boru. Posle 13 km isključite se levo prema selu Zlot. Nakon 9 km stižete do Zlota.

Iz Niša
    1) Autoput E75 Niš – Beograd, isključivanje kod Paraćina, magistralni put M-5, potom na raskrsnici Selište skrenite levo na regionalni put R-105 prema Boru. Posle 13 km isključite se levo prema selu Zlot. Nakon 9 km stižete do Zlota.
    2) Magistralni put M-25 Niš-Zaječar; od Zaječara do Bora i Zlotskih pećina vode tri putna pravca, a mi preporučujemo novi put preko Nikoličeva koji je najkraći i najkvalitetniji; pri ulasku u Bor, skretanje levo na kružnom toku, posle sela Brestovac nastavite glavnim putem (levo, desno je odvajanje za Brestovačku Banju), i potom sledi isključivanje sa puta desno, prema Zlotu. 
    Za bliže informacije pogledajte mapu ispod ili nas kontaktirajte.

Video

Pogled sa Malinika
 

Pogled sa ivice kanjona