Osnovne informacije

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

U veoma živopisnom planinskom kraju Timočke Krajine, u središtu vulkanske oblasti Crnog Timoka a u neposrednoj blizini Borskog rudnika nalazi se Brestovačka Banja. Smeštena je u jugoističnoj podgorini Crnog Vrha (1027 m), na svega 8 km od Bora i na 385 m nadmorske visine.

Brestovačka Banja je, po svemu sudeći bila poznata još za vreme Rimljana. Kao ljubitelji banja i kupanja, Rimljani, koji su imalii svoja naselja u toj okolini svakako su iskorišćavali Banju i kao kupalište i kao lečilište. Banju su koristili i posećivali i Turci o čemu se zna i ima pouzdanih dokaza.

Brestovačka Banja jedna je od tri „Dvorske Banje” banje u Srbiji jer su u njoj boravili predstavnici obe kraljevske dinastije. Odmah nakon oslobođenja od Turaka, u Banju dolazi knjeginja Ljubica, žena kneza Miloša, da bi kasnije i sam Miloš vrlo često tu navraćao i boravio, te je za te potrebe sagradio sebi i konak. Knez Aleksandar I Karađorđević je takođe upoznao blagodeti Banje. On je sagradio svoj Knežev dvorac, koji se nalazi odmah preko puta Miloševog konaka. U kasnijim godinama brojni banjski lekari bili su svedoci lekovitosti i blagotvornosti banjskih voda, o čemu i danas svedoče njihovi rukopisi. Sa svojom povoljnom klimom, bogatim šumskim okolišom i termomineralnim izvorima Brestovačka Banja predstavlja pravu oazu mira, blagodeti i zdravlja. 

Šta su drugi pisali o Brestovačkoj Banji?

Nepoznati autor (prva polovina 19. veka):

"Primetio sam da, kupajući se nekoliko puta u ovim toplim i zaudarajućim vodama, tromi prohodaju, vida lišeni progledaju, šugavi koje je svrab mučio bijahu njihovog smrada i rugobe oslobođeni".

Vladimir Karić: Srbija – opis zemlje naroda i države, Kraljevsko-srpska štamparija, Beograd, 1887.

 ... i ne samo da ima osobito jako lekovito dejstvo, nego leži još i u divotnome, šumom pokrivenom predelu. Iza venca od onižih brda u samoj neposrednoj okolini ove banje, pogled se zaustavlja na slikama izvanredno živopisne lepote: na Rtnju na jugu, na Golubinjskim planinama na zapadu i na Stolu sa severne strane. Mada ljudska ruka nije još ni danas gotovo ništa učinila da dotera i uredi neposrednu okolinu banje, i da i nju samu dobrim putovima učini pristupačnijom, i zgradama i drugim koje čim ugodnijom za življenje, opet se tamo stiče svet sa svih krajeva Srbije, da boljkama svojim potraži leka.

Kako je dr Stevan Mačaj, daleke 1888. godine, opisivao svoje probleme sa ondašnjim pacijentima banje. Danas ovo na neki način zvuči dosta šaljivo, ali i pokazuje da su se neke navike i dalje održale u narodu:

"Bez sumnje, regulisanje dijete je jedna od najvažnijih zadaća banjskog lekara. Na žalost u Brestovačkoj Banji lišen je banjski lekar ove prevažne zadaće, jer od sviju posetioca jedva se 2-3% hrane u gostionici, gde se po mogućstvu i okolnostima pazi na to, da se jela po propisu prema bolesti zgotove u dovoljnoj količini i kakvoći. U Brestovačkoj Banji niko nije obavezan hraniti se u mehani. Tako postaje nadzor nad hranom bolesnika vrlo iluzoran, jedu bolesnici debelo vruce i hladno pecenje bilo jagnje, prase il na lozi pečeno šureno jare, masnu gibanicu, masnu sa mesom zgotovljenu pitu, zeleno voće, ranke šljive, petrovačke jabuke, pa i salata od krastavaca sa omiljenim taratorom se gdekoji put podkrade".


M. Stojković
Literatura: Pajić T., Ničić D (1981): "Brestovačka Banja u doba kneza Miloša", Muzej rudarstva i metalurgije, Bor

Priroda

Reljef

Kao malo gde u našoj zemlji u okolini Brestovačke Banje sreću se paleovulkanski oblici reljefa. Najizrazitiji oblik paleovulkanskog reljefa je paleovulkanska kupa Tilva Njagra (770 m) sa simetričnim stranama i svojom bočnom, parazitskom kupom Tilva Mika (625 m). Ova kupasta uzvišenja, koja su pogodna su za planinarsko „osvajanje”, odlikuju se atributima kurioziteta i retkosti.

Nedaleko prema Zlotu nalazi se izuzetan kraški predeo. Ovde se, na tako malom prostoru, nalazi tako puno različitih i retkih prirodnih atrakcija. U blizini Banje nalazi se i grupa Zlotskih pećina sa ukupnom dužinom pećinskih kanala od više hiljada metara. Na žalost, jedina koja je otvorena za posete je Lazareva pećina - od 15. aprila do 15. novembra, i zaista je treba doživeti. Tu se nalaze i čak 4 kanjonske doline, od kojih je se izdvaja kanjon Lazareve reke, zatim ponori, vrela, jame i dr.

U bližoj okolini Banje nalaze se i planine Crni Vrh i Dubašnica, kao i Borsko jezero.


Klima


Brestovačka Banja ima umereno-kontinentalnu klimu. Srednja godišnja temperatura vazduha je 9.7 ºC. Najniže temperature beleže se u decembru, januaru i februaru, a najviše u toku letnjih meseci. Prosečan broj dana sa pozitivnim temperaturam vazduha je preko 300, broj dana sa prosečnom temp. preko 10 ºC je preko 200, a preko 25 ºC – 80 dana.

Prosečna godišnja visina padavina u Brestovačkoj Banji je 709 mm. Letnje kiše su obično pljuskovite i posle njih se vreme brzo stabilizuje. Ove pljuskovite kiše imaju izuzetan sanatogeni značaj, jer donose osveženje i poboljšavaju kvalitet vazduha.

Snežni pokrivač je karakterističan za zimske mesece. Onaj koji je deblji od 30 cm zadržava se samo desetak dana, dok se pokrivač sloja preko 10 cm zadržava i do 40 dana. Snežni pokrivač daje specifičan izgled celoj banji i pogoduje nekim vidovima rekreativnih aktivnosti.

Brestovačka Banja je dobro zaklonjena od jakih vetrova, dok se zbog bogate šumske vegetacije stiče utisak nedovoljne osunčanosti. Ipak, uzimajući u obzir sve klimatske elemente i faktore dolazi se do zaključka da Banja ima prijatan mikroklimat, naročito za valorizovanje njene zdravstveno-lečilišne funkcije.


Termomineralne vode


Još je čuveni baron Herder, po nalogu kneza Miloša, proučavajući svojstva ovih voda napisao: „vrlo lekovita i u mnogim bolestima blagotvorna, jedno zbog svoje znatne toplote, a drugo zbog znamenite množine u njoj rastvorenih lekovitih soli”

Dr Mihajlo Kostić napisao je da su ove vode čiste, bez ikakvih dodatnih smeša, da se večito obnavljaju i za vreme kupanja, što održava istu temperatutu vode u toku tretmana, kao i lako čišćenje bazena i njegovo brzo ponovno punjenje.

Utvrđeno je da vode Brestovačke Banje potiču iz dubine vulkanskih stena. Izvori nisu velike izdašnosti, od 6 do 30 l/min. Sumporovite su i spadaju u grupe homeotermi (34-38 ºC) i hipertermi (iznad 38 ºC). Nа lekovitost vodа utiče sаdržаj i međusobni odnos rаznih hemijskih elemenаtа i mikroelemenаtа (kаlijum,kаlcijum, fluor, nаtrijum,silicijum, hlor, jod, brom, mаgnezijum, oksidi gvožđа, аluminijumа, litijumа, mаngаnа, cinkа, rubidijumа, kobаltа, bаkrа i fosfаtа, kаo i blаgo rаdioаktivni elementi urаn, rаdijum i rаdon). Koriste se za lečenje oboljenja kičmenog stuba mišića, kostiju, kože i zglobova. Bаnjske vode pomаžu i u lečenju opšte iscrpljenosti orgаnizmа, posledicа povredа, reume, bolesti nervnog sistemа, zаpаljenjа ženskih polnih orgаnа, oboljenjа perifernih krvnih sudovа.


Flora


Biljni pokrivač Brestovačke Banje je bogat i raznovrstan i od velikog je značaja jer daje posebnu osobitost pejzažu i pruža mogućnosti za nastanjivanje većeg broja niske i visoke divljači i ptica. Na ovom prostoru ima puno reliktnih, endemičnih i retkih biljnih vrsta, veoma značajnih za botaničku nauku. Mnoge od njih je prvi otkrio i uveo u naučnu literaturu Josif Pančić.

Banjska šuma se prostire na površini od 90 ha. Stoletne bukove šume ubrajaju se među najstarije i najveće bukove šume u Srbiji. 

 

Istorija

Lekovite vode Brestovačke Banje su po svemu sudeći bile korišćene još za vreme Rimljana i Vizantije. U vreme Turaka Banja je bila poznata i korišćena. Banja je u to vreme, naročito u toku letnjih meseci imala stalnu posetu. Tu su dolazili radi lečenje i odmora imućniji Turci iz bliže okoline. U njoj su se zadržavali i mnogi putnici i trgovčki karavani, činovnici i haračlije.

Brestovačka Banja se ipak naglo izgradila tek po oslobođenju Timočke krajine od Turaka 1833. godine. Godine 1834. u Banju dolazi knjeginja Ljubica i njen dever Jevrem Obrenović, u pratnji zaječarskog kapetana Milutina Petrovića – Ere – Hajduk Veljkovog brata.

Neposredno po njihovom dolasku u Banju je stigao i knez Miloš, sa mlađim sinom Mihailom u pratnji konjičke garde. On je posvetio Brestovačkoj Banji posebnu pažnju. 1834. godine poslati su uzorci vode u Beč, gde je dr Hrušauer izvršio prve analize. S jeseni 1835. godine u Banju dolazi, po izričitoj želji Kneza Miloša, “načelnik saksonskih rudokopa” baron Herder u cilju proučavanja minerlanih voda i metalnih ruda. On je utvrdio izuzetno lekovita svojstva banjskih voda i predložio je da se lečenje u Banji učini što pristupačnijim bolesnicima, da se urede kupatila i podignu zgrade za smeštaj gostiju.

Tako je nastao i Milošev konak – zgrada koju je knez Miloš namenio za svoje boravke. To je poprilično velika zgrada u osnovi pravougaonog oblika. Jednostavne je konstrukcije sa mirnom fasadom. Široka ispadajuća streja i krov pokriven ćeramidom, sa dimnjacima i doksatom koji se skladno uklapaju u celinu. Zgrada je rađena u bondruku sa profilisanim gredama od hrastovine na uglovima, koji istovremeno služe i kao konstruktivni i kao dekorativni elementi. Milošev konak je dobro očuvan i u njemu se nalazi stalna istorijsko etnološka postavka Muzeja rudarstva i metalurgije iz Bora.

Preko puta konaka nalazi se hamam koji je Knez Miloš koristio a koji je sagrađen još u doba Turaka, pa ima mnoga obeležja orijentalne arhitekure.

Prilikom boravka u Brestovačkoj Banji Miloš je vodio uobičajeni život, bez većih pretenzija na luksuz. Knez je ovde obavljao i svoje državničke poslove. Iza ručka i obavezne kafe i čibuka po običaju je odmarao zahtevajući apsolutnu tišinu. Posle odmora izlazio je u šetnju do okolnih banjskih izvora, za šta je veoma lepa priroda banje pružala izuzetne uslove.


Posle burnih zbivanja i zaoštrenu dinastičku borbu, na presto Srbije 1842. dolazi knez Aleksandar Karađorđević. On je takođe vrlo često boravio u Brestovačkoj Banji, gde je provodio leto u kupanju i odmoru. Povremeno je sa pratnjom išao u lov na divljač. Po njegovom nalogu izgrađen je Knežev dvorac, na jednom brežuljku koji dominira Banjom. Dvospratna građevina ostavlja solidan i skladan utisak i ukazuje na uticaj gradske arhitekture kakva je tada preovlađivala u Zapadnim zemljama. I sam Knez Aleksandar je tokom svojih boravaka u Banji nastojao da živi poput evropskih vladara. Knežev dvor i način života u njemu uređivani su po ugledu na evropske dvorove. Knez je često odavde obavljao svoje državničke poslove, i u posete primao sve viđenije ljude ondašnje kneževine.


Posle ponovnih smena na vlasti, Knez Miloš započinje svoju drugu vladavinu, i tada je on, pritisnut svojim već zastarelim reumatizmom, ponovo dolazio u Brestovačku Banju „tražeći ublaženje svojih hroničnih bolova”, pa se na taj način Banja daleko pročula po svojoj lekovitosti. Nešto kasnije, u Banju dolazi dr Stevan Mačaj, i tada započinje period savremenog lečenja i terapije. Dr Stevan Mačaj bio je čovek velike kulture, naučnik i odličan lekar. On je, prema tadanjim mogućnostima i stanju medicinske nauke, odnosno balneologije, počeo da proučava dejstvo vode na bolesnike i zaveo jedan sistematski red i pravilan način lečenja. 

Dr Mačaj nije bio samo lekar u Banji. On je dao kompletan opis svih fizičko-geografskih, klimatoloških, hidroloških i drugih prilika ovog kraja. Imao je čak i veoma dobra zapažanja i razmišljanja o turističkim potencijalima naših banja. U to vreme gotovo da se i nije znalo za turizam i o turizmologiji, a kamo li o ekonomskim koristima koje turizam može doneti. Ono što je on tada, pre više od 130 godina zapisao i shvatio, ne shvataju ni danas mnogi ljudi koji vode i oblikuju turizam u Srbiji. Dr Mačaj je bio dugo lekar u Banji i jedan je od najzaslužnijih ličnosti za njen razvoj i promociju, još u ono vreme, a naročito su velike njegove zasluge bile u lečenju stanovništva propisivanjem odgovarajućih terapija, što je uvek i najbolja preporuka svakog banjskog mesta.

Mapa

Iz Beograda:

1) Autoput E75 Beograd – Niš, isključivanje kod Velike Plane, regionalni put R-105 (Petrovac, Žagubica), Brestovačka Banja. Ukupno: 213 km.

Napomene: slabiji kvalitet puta, teška prohodnost u zimskim mesecima na delu od Žagubice do Bora, preko Crnog Vrha.

2) Autoput E75, Beograd – Niš, isključivanje kod Paraćina, magistralni put M-5, na raskrsnici Selište skretanje levo na regionalni put R-105, pre sela Brestovac skretanje levo i nastavak putem R-105 do Brestovačke Banje. Ukupno: 242 km.
 

Iz Niša:

1) Autoput E75 Niš – Beograd, isključivanje kod Paraćina, magistralni put M-5, na raskrsnici Selište skretanje levo na regionalni put R-105, pre sela Brestovac skretanje levo i nastavak putem R-105 do Brestovačke Banje. Ukupno: 171 km.

2) Magistralni put M-25 Niš-Zaječar; od Zaječara do Bora i Brestovačke Banje vode tri putna pravca, a mi preporučujemo novi put preko Nikoličeva koji je najkraći i najkvalitetniji; pri ulasku u Bor, skretanje levo na kružnom toku, Brestovačka Banja.

Železnica:

Najbliža železnička stanica je Bor. Bor je preko Majdanpeka povezan sa Beogradom, a preko Zaječara sa Nišom. 

Smeštaj

Smeštaj u Brestovačkoj Banji:

Smeštaj u blizini:

Hotel „Albo” odlikuje se originalnom arhitekturom i modernim enterijerom. Nudi širok spektar kvalitetnih usluga i vrhunski smeštaj. Zauzima atraktivnu lokaciju na samom ulazu u Bor. Pored osnovnih usluga ishrane i smeštaja u ponudi su i dodatni sadržaji poput konferencijske sale i wellness centra. Hotel raspolže sa 29 soba - 18 dvokrevetnih, 4 trokrevetne i 7 apartmana. 
 

Hrana i piće

Prateće usluge

Saobraćaj:
 

Agencija Billet vrši prodaju autobuskih karata za prevoznike koji gravitiraju iz Bora. Veliki popusti za kupovinu povratne karte i specijalni popusti od  15- 30%  za studente i penzionere na određenim relacijama.